Što bi manje upućeni s Fejsare rekli … niđe veze … međutua to je party kao i ljubav za sirotinju koju su smislili partizani da ne moraju platiti 🙂
Scenarij ide ovak: kompjutori u sobu ili neku dvoranu, razvlače se kablovinje, u početku tanki ethernat , a nešto kasnije i UTP. Ondah se podiže lokalna mreža, pa se traži HUB ili možda i skuplji switch. Tada netko od ekipe trči u šoping jer navek jednom od kompjutera na radi mrežna kartica. Nakon toga na par kompova se mora reinstalirati windowsi jer nekaj šteka i mreža ispravno ne dela. To sve traje dva tri sata minimum, jer nitko nema back up windowse za re-instalaciju pa se zovu lokalni pirati kako bi se brzo pribavila koja kopija…
slika 1: HUB
Aleluja, i bi svjetlo.
Mreža fercera. Kreće razmjena filmeka, mjuze i nešto pornjava fotki ili ti video uradaka domaće estrade. Onaj copy leti na sve strane. Dimi se switch. I konačnooo kreće instalacija igre. Koja neće pa neće, jer nije original. Sada kreće skidanje krekova, pa patcheva. I malo drajvera da se nađe. Sve to preko jadnog 14400 bit/s modema na klasičnoj telefonskoj liniji s nekog lokalnog piratskog BBS-a.
slika 2: Modem 14400 bit/s
Konačno! Igra se startala… diže se na svakom računalu i ekipa se spaja.
S obzirom na to da se špila „Counter Strike, moja grupa ratnika pod kodnim imenom CUS – „Croatian underground Sluts„ spremna je za krvavu borbu s mrskim neprijateljem. Dečki sun spremni ko njemački vojnik 41, znoj curi s čela, i svi napeti ko puške čekaju početak fajta.
slika 3: ambijent s privatnog LAN party-ja devedesetih
Mrak je u sobi, svi imaju slušalice, a i pive pored sebe. Milijun Celzijusa od kompa i ekipe. Zagušljivi smrad uzavrele ekipe širi se zrakom … netko otvara prozor i čuje se:
– “Kako me skinul”!
– “Ma đe si jebote”?!
– “Ahaaa, evo ti sada i za babu i đevojku” …
– “Pičko, s leđa su me” …
Danas, upališ plejku, staviš sluške s mikrofonom i u „eteru“ si.
P.S. online gaming danas je popularan i na PC samo što zahtjeva puno veću investiciju ali i nešto više tehničkog znanja u korištenju istog.
